Piše: Vladan Dinić
Sumnje u identitet vođe jugoslovenske revolucije rađaju se među pripadnicima Glavnog štaba, među onima koji nisu bili upućeni u tajnu.
A sumnje su postajale veće što je bivši caristički oficir Lebdev nestao.
Novi Tito nema više seljačko ponašanje bivšeg hrvatskog radnika: on je vrlo otmen, jako obrazovan, govori više jezika i pokazuje veliko interesovanje za sjajne uniforme i odlikovanja.
„Nema sumnje da je Kremlj Josipa Broza zamenio sa Vladimirom Lebdevom, tvrdi „Hitorama“, oslobodivši ga njegovih naočara i brade koja mu je pokrivala tri četvrtine lica.
Jedan od privh koji su ga identifikovali bio je šef njegove lične garde Miša Popović. On je 1943. godine kada je prišao četnicima pričao kako su dva crnogorska studenta koja su glasno izrazila svoje čuđenje pri susretu sa novim Titom, odmah bili streljani.
Staljinov agent
Po svemu sudeći, Vladimir Lebdev je između dva rata bio tajni Staljinov agent. Ali, čemu ta zamena za Josipa Broza?
Želja saveznika, pa i samog Mihailovića, bila je da se objedini borba u šumi, dok je u januaru 1942. britanski kapetan Hadson, prilikom svog prvog susreta sa Titom imao utisak da se može sporazumeti sa njim. Međutim, već pri susretu u martu više nije imao taj utisak, jer je tada Lebdev, koji će uskoro zauzeti Brozovo mesto, ispoljio snažan uticaj Sovjeta. Kad je Vladimir Lebdev navodno postao Tito, učinjeni su novi pokušaji: pukovnik Beli, koji se sastao sa Titom u avgustu i novembru 1943, i general Armstrong 1944. dobijaju uverenje da Tito od sada sluša samo lozinke iz Moskve.
Dogodilo se još nešto, što sigurno prvi i pravi Tito ne bi uradio.
Tito koji je igrao na hrvatsku kartu, naimenuje na čelo partizanskih trupa u Srbiji bivšeg nadrealistu i komunističkog studenta Koču Popovića, u želji da zadobije Srbe koji su svi bili odani Draži Mihailoviću.
Već su se tada izrađivani strategijski i politički planovi koji će Kremlju obezbediti da Crvena armija prodre na jugoslovensko tlo i da se sa druge strane nametne jugoslovenskom narodu diktatura Tito (Lebdev), dotad moskovskog sluge.
Ovi strateški planovi poznati su već od proleća 1943. godine, a na njima je radio bivši caristički pukovnik, „proizveden“ u jugoslovenskog generala, Fedor Mihin. Plan je bio da Crvena armija bude jedina koja će osloboditi Jugoslaviju.
I Čerčil oduševljen
Štaviše, jugoslovenska vlada u Londonu pozvana je od Anglo-Amerikanaca da potpiše sporazum sa Titom. Sporoazum sa Titom potpisuje Ivan Šubašić, šef vlade u Londonu. Ali, Tito gazi jednu za drugom sve klauzule ovog sporazuma.
Kratko vreme nakon potpisivanja sporazuma, Tito je ozbiljno ranjen, i dok se oporavljao u Italji susreo se sa Čerčilom u Rimu, u „Grand“ hotelu.
Lebdev, sa manirima carskog oficira, pokazuje britanskom šefu da partizanski vođa ima vaspitanje džentlmena.
Čerčil bukvalno oduševljen tim susretom, gde ga je Tito uveravao u svoje prijateljstvo i svoju vernost prema Britaniji, bio je impresioniran što je naišao na kulturnog i otmenog čoveka.
„Taj čovek nije komunist“, tvrdio je Čerčil svojim prijateljima.
Pod tim uticajem Čerčil je naterao kralja Petra II da održi govor preko Radio Londona i pozove Jugoslovene da se pridruže Titovoj armiji.
Tito mu zauzvrat nije dozvolio da se vrati u zemlju, iako je to obećao Čerčilu. Nekoliko godina kasnije, na venčanju princeze Elizabete, tadašnje kraljice, Vinston Čerčil je rekao kralju Petru II:
„Veličanstvo, oprostite mi. Bio sam prevaren na nedostojan način“.
Jedan Tito - dve ličnosti
Ova sekvenca samo pokazuje da je Josip Broz bio vrlo spretan, ali i odslikava činjenicu da su na sceni bila dva Tita. Jedan, koji je ušao u NOB i drugi koji je vodio ratovanje.
„Hitorama“ i Miksens Tomas smatraju da su to bile dve ličnosti, ali mnogo je onih koji smatrjau da je Josip Broz uspevao da se „prema protivniku ili sagovorniku“ prilagodi?
Kod četnika Draže Mihailovića nalazila se američka misija koju je predvodio Mak Dual, kao veza sa saveznicima. Na osnovu Teheranske konferencije sproazum je potpisan sa Rusima, a sporazumom se predviđalo da će Jugosloveni osloboditi sami sebe i da Crvena armija ne sme da pređe Dunav. Čak, Draža Mihailović je uveren u svoj veliki uticaj na i kod Srba, a računao je da će se kasnije sve to raspraviti međusobno.
No, 12-14. septembra jedinice Crvene armije stigle su do Dunava, do Kladova i stupaju, tvrdi Tomas, u kontakt s jedinicama Draže Mihailovića, kojima je tada komandovao pukovnik Velimir Piletić. Piletić ih energično upozorava na sproazum saveznika i ruskih jedinica...
Istovremeno, Tito i partizani su dobili „tajno“ saopštenje iz Moskve da se vrate u Srbiju i da uspostave vezu sa Crvenom armijom. Maršal Malinovski, koji tada komanduje u Rumuniji, dobio je takođe instrukcije.
Međutim, dok 14. septembra 1944. pukovnik Mak Dual, u velikom govoru srpskom narodu u Mačvi objašnjava smisao savezničkog sporazuma i volje Amerikanaca da će, ako treba iskrcati čitave padobranske divizije da se izvrše saveznički ugovori - Tito zvanično poziva Crvenu armiju „da mu pomogne u isterivanju Nemaca iz Srbije“.
Draža Mihailović
Britanci, besni, iskrcavaju se u Metkoviću: stupaju u vezu sa pukovnikom Vojom Lukačevićem, ađutantom Draže Mihailovića... Tito šalje protestni telegram saveznicima i Britanci se - povlače?
Crvena armija ulazi trijumfalno u Srbiju!
Draža Mihailović se povukao u brda Srbije i Bosne, uzalud očekuje najavljeno iskrcavanje svezničke vojske.
Titove trupe dolaze aprila 1945. do Rijeke: Julijsku Veneciju, tvrdi „Hitorama“, treba da oslobode Anglo-Amerikanci, a sporazum Tito - Aleksander utvrđuje da Tito i partizani ne smeju da pređu granicu.
Ipak, partizani napadaju i osvajaju Trst u kojem će se zadržati 40 dana...
Dražu Mihailovića napustili su i saveznici: po mišljenju zapadnih izora vođa četnika je žrtvovan velikoj „politici“ Teherana i Jalte... Draža nastavlja da se skriva po zabitim predelima, Tita i Crvenu armiju smatra - osvajačima?
I pored bežanja, skrivanja i jatakovanja - Draža Mihailović je uhvaćen...
Za informativne izvore sa Zapada, odmah posle rata i ustoličenja Josipa Broza Tita, na presto u novoformiranoj jugoslovenskoj državi, ipak, nije bilo dileme: tvrdili su, objavljivali po raznim časopisima, da je pravi Tito nestao u vrtlogu rata, da je umesto Tita - Tito postao beloruski novinar Vladimir Lebdev.
Očekivanja Sovjeta, koji su, očito, po tvrdnji Maksens Tomasa i francuskih listova, Vladimira Lebdeva ubacili u igru, da će on, a sa njim i Jugoslavija, postati satelit moćne Staljinove socijalističke države - nisu se ispunila.
Tito je očito želeo da se osamostali, u tome su ga, pre svih, podržavali Crnogorci, ljudi poznati kao tradicionalno odani slobodi i nezavisnosti.
Dimitrov - Broz
Želje da se odvoji od Moskve imao je i Dimitrov u Bugarskoj. Dolazi do čestih kontakata Broz - Dimitrov, Moskva se uzbuđuje, pokušava da oživi građanski rat u Grčkoj, pa se Rusi, prema tvrdnji „Hitorame“, obraćaju Koči Popoviću... Sve akcije u Grčkoj oko uvođenja socijalizma „na mala vrata“ propale su 1949. godine, zahvaljujući velikoj pomoći Amerikanaca i kapitalističkih sila.
U međuvremenu, san o balkanskoj federaciji koja je mogla ozbiljno da uzdrma socijalistički blok praktično je propala. Georgi Dimitrov nije bio po volji Staljinu, pozvan je telegramom iz Moskve na „odmor“ u SSSR, a taj odmor se brzo pretvorio u večni odmor, jer iz Moskve je javljeno da je - umro.
Hapšenje Hebranga
Tito ili Lebdev, kako tvrde zapadne kontraobaveštajne službe, je zahvaljujući svojoj tajnoj policiji aprila 1948, pre zvaničnog prekida sa Moskvom sprečio zaveru protiv sebe, hapšenjem Hebranga...
Tito, jula 1948. godine odbija da se odazove pozivu Kominforma, ne odlazi za Moskvu i biva isključen.
- Kasnije, Josip Broz, kako smatraju mnogi, ili Vladimir Lebdev, kako smatraju drugi, počinje da flertuje sa zapadnim zemljama. Praktično, prekida sve odnose sa Moskvom, ali, po mišljenju Maksens Tomasa, gotovo je neverovatno da je jedino Tito uspeo da se - osamostali, dok su svi ostali bili „očišćeni“!?
Kako je moguće, pita se „Hitorama“, a to pitanje postavili su i mnogi časopisi iz Nemačke, da je Tito imao takav čudotvorni lek da izbegne gromove i represije Kremlja.
Još veće čudo izazvala je nenadana poseta Hruščova Beogradu, ali je ona ipak bila dokaz da je Tito bio veoma spretan političar, da je evoluirao od slučaja do slučaja, od potrebe do potrebe, te da se prilagođavao svakom protivniku.
Da li je Tito zaista bio Tito, tvrdi „Hitorama“ saznaće se kad-tad. Po Maksens Tomasu i drugim izvorima kontraobaveštajnih službi, sa Zapada dilema nema. Radnika, metalostrugara (mada je i to za istraživanje) u vrtlogu revolucije zamenio je - neko drugi. „Hitorama“ tvrdi - Lebdev…
Knjiga koja rešava najveću misteriju XX veka
Pravi Tito je poginuo u Drvaru 1941. godine
Knjiga T.I.T.O (ni)je Tito, novinara i publiciste Vladana Dinića, koja će se pojaviti na Sajmu knjiga pružiće, bar tako autor veruje, a u tome su mu pomogli i pomagali brojni sagovornici - odgovor na jednu od najvećih zagonetki i misterija prošlog milenijuma... I, možda, razrešenje dileme - koliko je STVARNO bilo Tita od 1937. do 1980.
Jedan, onaj iz Kumrovca, ili više njih?!
O toj enigmi prošlog stoleća ćutalo se, praktično, do 4. maja 1980. godine kada je „najveći sin naših naroda i narodnosti“, (rođen, navodno 7. maja 1892. a kao njegov rođendan i Dan mladosti slavio 25. maj!) - umro. Prvoi se šaputalo, pa na Zapadu počelo da se piše odmah, 4. maja 1980. godine.
Istina, početkom marta 1949. godine, francuski nedeljnik „Subota uveče objavio je na prvoj stranici kratku izjavu Kralja Petra II pod naslovom „Pravi Tito je imao devet prstiju“, ali to naravno nije bilo sve...Lavina (ne)proverenih ekskluziva obilazila je planetu, a u Jugoslaviji, bilo je onih koji su tvrdili da ih je bilo više, do onih koji su se kleli da je Tito samo jedan. Jedini i najbolji. Danas, kako vreme prolazi, kako se suočavamo sa svetskom krizom i novim svetskim poretkom, hm, ko zna, možda je Tito bio najbolji...Zapravo, sad su na velikoj sceni unuci komunizma…
http://www.svedok.rs/index.asp?show=78317
понедељак, 15 август 2011 09:51 | 
Aутор текста Жељко Цвијановић | 
До јуче је бирао хоће ли му се на главу сручити Амери, ЕУ или Срби; данас може да буде уверен у то да ће му се сручити сви заједно
Први пут у историји, међународна агенција за кредитни рејтинг „Standard & Poor’s“, основана 1860. године, снизила је кредитни рејтинг Сједињених Америчких Држава са максималних ААА на АА+. Да би овако нешто могло да се деси, агенција је упозорила америчку власт још априла ове године, али власт није реаговала. Демократе и републиканци су пак наставили да се свађају, макар привидно, оптужујући једни друге за економске недаће. Када нису могли да се договоре око државног буџета, све америчке телевизијске станице су приказале сат који откуцава време које је преостало док се власт не „угаси“. Иста паника је креирана недавно када две политичке партије нису могле да се договоре око подизања горње границе задуживања америчке власти. Обе „кризе“ су решене у последњи час, као у холивудским филмовима – са пуно драме, што је омогућило америчкој елити да још једном скрене пажњу са кључне теме. Није битно колико ће власт трошити и колико ће се задуживати – права питања су докле ће Америка моћи да се задужује, како ће да отплати дугове и када ће извести реформу економског система који тренутно личи на „паразита“, по опису руског премијера Владимира Путина. Мислим да ми у Србији можемо доста да научимо од Американаца.