NOVO suđenje bivšem komandantu OVK i kasnije premijeru Kosova Ramušu Haradinaju počeće u četvrtak u haškom Tribunalu, iznošenjem uvodnih reči tužilaštva i odbrane. Pretpretresna konferencija biće održana u sredu.
Haradinaj je, na osnovu individualne krivične odgovornosti, zajedno s pripadnicima OVK Idrizom Baljajom i Ljah Brahimajem, optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja 1998. godine na Kosovu.

Haradinaj i Baljaj su nakon prvostepenog postupka, 3. aprila 2008. godine, oslobođeni krivice po svih 37 tačaka optužnice, a Brahimaj, koji je kratko vreme bio zamenik komandanta u području Dukađina, osuđen je na šest godina zatvora.
UZLET U POLITICI POSLE NATO intervencije postavljen je za zamenika komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa, ali je već posle nekoliko meseci dao ostavku i osnovao političku stranku pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova. Nakon izbora 2004, njegova stranka je u koaliciji sa Rugovinim DSK došla na vlast, a Haradinaj je u 36. godini postao premijer. Haški tribunal je već 4. marta 2005, svega 100 dana nakon formiranja Haradinajeve vlade, protiv njega podigao optužnicu zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja prava i običaja rata.
Tadašnje sudsko veće je priznalo "da je imalo znatnih poteškoća u pribavljanju iskaza svedoka pošto su mnogi od njih naveli strah kao razlog za nepojavljivanje pred sudom".
Žalbeno veće Tribunala je u julu prošle godine poništilo oslobađajuću presudu Haradinaju i Baljaju, uz obrazloženje da je prvobitni proces obeležilo zastrašivanje svedoka, a potvrdilo presudu Brahimaju, i odlučilo da suđenje bude delimično ponovljeno po šest tačaka optužnice.
Optužnica tereti trojicu ljudi da su bili saizvršioci udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio uspostavljanje potpune kontrole OVK nad Operativnom zonom Metohija tako što će se s tog područja ukloniti srpski civili, kao i druge za koje se sumnjalo da sarađuju sa srpskim snagama ili da ne podržavaju OVK.
Prema optužnici, sredinom maja 1998, osnovan je improvizovani logor u štabu OVK u Jablanici. Zarobljenici i oteti civili su u tom centru fizički maltretirani i izgladnjavani, a mnogi od njih su umrli od posledica povreda ili su ubijeni po naređenju trojice optuženih.
Krajem avgusta i početkom septembra 1998. godine srpske snage su zauzele područje oko Glođana, a forenzički tim za uviđaje sproveo je istragu u toj oblasti i na području Radonjićkog jezera ekshumirao 32 tela.
Haradinaj je, u autobiografskoj knjizi "Priča o ratu i slobodi", i sam priznao svoje i zločine OVK pod njegovom komandom, doslovce napisavši: "Stalno smo napadali srpske snage. Na svakom mestu. Danju i noću. Bez skrivanja. Svakog dana smo ubijali srpske policajce..."
Haradinaj je početkom 1998. postao komandant "operativne zone" za Metohiju, koju Albanci zovu "Dukađin". Procenjuje se da je pod njegovom komandom za dve godine likvidirano više od 300 ljudi - Srba i "nelojalnih" Albanaca - a kidnapovano više od 400.