понедељак, 15 август 2011 09:51 | 
Aутор текста Жељко Цвијановић | 
| 
| 
До јуче је бирао хоће ли му се на главу сручити Амери, ЕУ или Срби; данас може да буде уверен у то да ће му се сручити сви заједноОткако се европски политички сталеж не вози „Оријент експресом", они у Београд ретко долазе да преноће, само кад нешто много велико доносе или кад нешто исто толико велико односе. Проблем је што, има томе дуго, у Београд се не долази са даровима, ни да би му донели велико ни мало. Још већи проблем је што ће Ангела Меркел овде бити два дана. Зашто?
Нјен долазак за Бориса Тадића биће тренутак истине, као родитељски састанак на коме ће се срести професорка и родитељи најгорег ђака у разреду. Претходно је овај несрећник и једне и друге месецима мазао и варао, тако да ће они 22. августа укрстити своје приче, и то ће се на крају завршити бербом ушију за памћење. Наравно, улогу професора овде има Меркелова, улогу родитеља добио је српски народ, иста она апатична тиха гомила која ништа не прати, ништа не види и ни због чега се не буни, али чим се заталаса на Косову, укључи се у тему тако да се види како су, све време док су ћутали, све пратили и како им ништа није промакло, ничија улога, ничији грех, ничији издаја.
Наравно, Борис се плаши тог дана и, судећи према изјавама из његовг круга, негде у себи још верује како постоји нека мала рупица кроз коју ће да се провуче, рецимо да Меркелова каже како она јесте дошла по Косово, али да независност Косова није формални услов Србији за ЕУ, и сличне глупости. Јер тај тренутак истине суштински је губитак последњег Борисовог адута. Он већ безмало годину дана пред ЕУ наступа са идејом како на Косову може све, и суштинска независност, и документи, и царински печат, и предаја Севера - баш све, али само да се не сретну професори и родитељи, дакле, ако је икако могуће, да се ЕУ задовољи да то што тражи добије после избора.
Е па није могуће, родитељски ће бити одржан, Меркелова ће да види шта Тадић може, а народ ће истог дана да види шта стварно хоће, и тешко да је могуће наћи бољи аргумент од тог тренутка истине за тезу да је он на Западу суштински отписан. Не, варате се, нису они њиме незадовољни, али толико им је важан да им чекање од још неколико месеци на Косово прави велики проблем ако се наспрам тога стави Борисова политичка судбина. И джаба се српски амбасадори по европским метрополама понашају као шефови страних филијала жутих и прете да ће, ако полупају Бориса, западњаци на власти имати српске националисте. Јер та прича исувише је дуго радила да би иједан западни сом данас могао да је још једном загризе. НАСТАВАК:
Нема коментара:
Постави коментар