Šta se skriva iza promovisane deklaracije „Preokret - Srbiju u Evropu, Evropu u Srbiju“ Vuka Draškovića Čede Jovanovića, nekih minornih stranaka, NVO I grupe proevropskih intelektualaca tipa Sonje Biserko, Predraga Sarape, Vidosava Stevanovića, Svetislava Basare, Nadežde Gaće, Miše Brkića...
Piše: Piše: Vladan Dinić
„ U Srbiji si, stranče, i tvoja sloboda i čast su na sigurnom“
(Kolumbijski pesnik, Neoftali Sandovala, 1998.)
Ovu misao pesnika Neoftali Sandovala pročitao sam poodavno, ali sam se, odmah, po obznani dugo najavljivane deklaracije : „Preokret - Srbiju u Evropu, Evropu u Srbiju“, Vuka Draškovića, , Čede Jovanovića, nekih minornih stranaka, NVO i grupe proevropskih intelektualaca, pre bi se reklo, evrofanatika - ovih dana, naglo podsetio, kao što sam je se setio i posle potpisivanja „Sporazuma“ Vuka Draškovića (u ime SCG?!) i Jap de Hop Šefera (u ime NATO), i počeo da razmišljam da li je Srbija slobodna i sigurna u Srbiji?
Da li je Srbija u Srbiji slobodna, ili je pod okupacijom, pre svega svojih domaćih ljudi, koji, možda, opčinjeni strahom od Haga i Tribunala čine i ono što, verovatno, nikad činili ne bi... Ili, zašto ne, zarad lične koristi i opšte štete?!
Zato, evo, i spiska inicijatora i podržavalaca velike proEUropske inicijative, usudio bih se da kažem, antisrpske, da se zna koji su, i da ostane, negde - zapisano...
Ceo tekst deklaracije stavljamo čitaocima „SVEDOK“ da procene - šta se iza brda valja.
Apel – Preokret - Srbiju u „Evropu, Evropu u Srbiju“ inicirali su i u svoje i u ime organizacija koje vode potpisali:
političke stranke: Liberalno demokratska partija – Čedomir Jovanović, Srpski pokret obnove – Vuk Drašković, Socijaldemokratska unija – Žarko Korać...
Regionalne stranke, partije i organizacije manjina: Sandžačka narodna partija, Demokratska partija Sandžaka, Savez bačkih Bunjevaca, Odbor za ljudska prava Preševa i Bujanovca – Belgzim Kamberi... Sindikat koji je bio u Vladi Zorana đinđića – Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata – Ranka Savić i Dragan Milovanović.
(Ovaj Apel bio bi nemoguć bez inicijative, pomoći i podrške organizacija i pojedinaca iz civilnog društva).
Do sada su apel potpisali i:
Latinka Perović, Rajko Danilović, Mirko Tepavac, Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava, Miljenko Dereta, Građanske inicijative, Maja Mićić, Inicijativa mladih za ljudska prava, Borka Pavićević, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Vesna Petrović, Beogradski centar za ljudska prava, Milan Antonijević, Komitet pravnika za ljudska prava, Jelena Milić, Centar za evroatlantske studije, Dušan Bogdanović, Fond Biljana Kovačević Vučo, Pavel Domonji, Ivan Kuzminović, Izabela Kisić...
Ideja Srbiju u Evropu, Evropu u Srbiju šira je i univerzalnija od političkih stranaka, sindikata, nevladinih organizacija... Zbog toga smo ponosni, kažu osmišljivači Deklaracije, na imena istaknutih ličnosti iz javnog života koje su ovaj proglas do danas podržale. Među njima su:
Bora Todorović, Jelisaveta Seka Sablić, Filip David, Vidosav Stevanović, Puriša đorđević, Mirko đorđević, Predrag Koraksić, CORAX, Ratko Božović, Svetislav Basara, Boško Jakšić, Dragoljub Todorović, Srđan Ćešić, Kosta Bunuševac, Josif Tatić, Janja Beč Neumann, Vladimir Kravčuk, Drago Kovačević, Goran Marković, Fahri Musliu, Pavle Sekeruš, Mirjana Karanović, Jovan Ćirilov, Mirko Gaspari, Irfan Mensur, Ivon Jafali, Veljko đurović, Srba Travanov, Dragan Velikić, Mijat Lakićević, Miladin Kovačević, Milojko Pantić, Dobrivoje Tanasijević – Den Tana, Olivera Ježina, Miša Brkić, Predrag Sarapa, Nadežda Gaće, Dinko Gruhonjić, Ivana Bajić, Srna Lango, Nikola đuričko, Goran Jevtić, Stevan Filipović, Branislav Trifunović, Lena Bogdanović, Nikola Čuturilo, Biljana Cincarević, Vlada Divljan, Nikola Kojo...
Zašto ih poimenice pominjem. Prvo, rekoh, da se ne zaboravi, a drugo, da ne bih prepričavao Deklaraciju (objavljujemo je u celosti) samo ću, ovde, na ovom mestu da pomenem jedan delić te Vukove i Čedine, pre svega, umotvorine:
„... Odbijamo da se povlačimo i pravimo kompromise s antievropskim uzurpatorima naše budućnosti. Ne smemo i nemamo pravo da odstupimo pred istim idejama koje su nas devedesetih gurnule u krvavu avanturu, koja se okončala istorijski najvećim porazom Srbije i srpskog naroda. Mi smo završili u izbegličkim kolonama i redovima pred ambasadama zemalja u koje su nam otišli najbliži, dok je Srbija osramoćena zločinima koji su u njeno ime počinjeni prema drugim narodima i njoj samoj. Te snage su se sada ujedinile oko zajedničkog cilja, da podignu barikade na svim putevima koji nas vode ka Evropi...“
Dakle, da tužno nije, moglo bi da bude: vratite se na deo spiska potpisnika?!
Ko je od njih završio u izbegličkoj koloni?
Niko!
Pre bi se reklo da su završili u vilama na Dedinju, ili su osvajačkim pohodom prisvojili, recimo „Čika Ljubinu“ ulicu, ili u pre(tetim) demokratskim stanovima od desetine ari!
Ili, ko je od njih čekao u redovima pred ambasadama, pretpostavljam za vize?! Ali, tu su u pravu, većina ovih potpisnika je svakodnevno u redu pred ambasadama EU i NATO zemalja, čekajući na prijem, ili i tad su se grabili na - koktel, povodom Dana nezavisnosti, ili nekog drugog važnog dana u istoriji tih zemalja koje su bez odluke Saveta bezbednosti 78 dana bombardovali SCG. (PS: Ako mi ne verujete, u narednim brojevima objaviću slike mnogi sa spiska podržavalaca Deklaracije i ideje, na prijemima i u redovima da se uđe na „iće i piće“)!
Majke mi...
Dobro, ali otkud mi ideja da „Vukov sporazum u ime SCG sa NATO poredim sa Sporazumom iz pradavne 1941. godine stare i trule Jugoslavije sa Hitlerom?!
Samo, pre nego što objasnim, da podsetim: „Kad počne rat, prva žrtva je istina. Posle smrti istine - dolaze laž i obmana; narod je kljukan propagandom.
A kad rat prestane, zvanični krugovi nemaju hrabrosti da to priznaju i verovanje u propagandnu mitologiju se nastavlja“, rekao je 1970. Ričard Krosman (Richard Crossman), laburista, nekoliko puta ministar u vladama Velike Britanije, koji je za vreme Drugog svetskog rata služio u Ministarstvu psihološkog ratovanja.
Rat sa NATO paktom je prošao, ako je prošao. Istina, ne bombarduju nas, ali zato nam, valjda, za uzvrat, kao gest svoje dobre volje - otimaju - teritoriju. Kosovo i Metohiju, uz lakonsko objašnjenje: to je realnost i situacija na terenu. Samo, na severu KiM je situacija na terenu drugačija, ali taj teren za NATO i EU silnike ne važi - suspendovan je!
Istina, za mnoge mondijaliste, ovde, kao da rata i bombardovanja nije ni bilo. Kao da brojni spomenici nekoliko hiljada nedužno ubijenih civila ne postoje...Kao da ih nema.
Oni, EUrofanatici (a i evrro se ljulja u samrtnom ropcu!) nit vide spomenike, nit vide ruševine, a onkolozima je zabranjeno da obelodanjuju podatke koliko je žitelja Srbije umrlo od galopirajućeg raka, leukemije i drugih znanih i neznanih bolesti, prouzrokovanih u akciji „Milosrdni anđeo“ koji se bacakao bombama sa osiromašenim uranijumom!?
Sad, polako, pošto je prva žrtva rata - istina sahranjena, na videlo dana isplivavaju i laži i obmane.
Tadašnje i sadašnje.
Jasno je da Vuk Drašković nije SAM osmislio Sporazum i sa Jap de Hop Sheferom potpisao to što je svojim parafom overio.
Jasno je da u celoj priči iz 2005. uloga tadašnjeg (kasnije satelit ministra vojnog) Prvoslava Davinća - nije zanemarljiva.
Sad je, valjda, šest godina posle, posle ovog što nam se (opet) događa - jasno zašto je bilo bitno i hitno razbiti do kraja Vojsku Jugoslavije, pa Vojsku SCG i sad smanjiti vatrenu moć Vojske Srbije.
Šta će nam naša vojska, kad će NATO da nas čuva (pročitah, u to doba, a gde bi drugde, no na sajtu B92, u rubrici komentari na vest?!).
Uz to, jasno je da ni ostali „čimbenici“ tadašnjeg Saveta ministara nisu mogli baš toliko da budu neupućeni, koliko su se pravili ludi i nemušti, a još manje je bilo moguće da ni ondašnja vlade Srbije i Crne Gore nije imala pojma - šta je to Vuk Drašković - potpisao!
A potpisao je: oduzimanje dela suvereniteta Srbiji i Crnoj Gori na neodređeno vreme!
To što Sporazum nije ratifikovan, koga je briga, stupio je na snagu danom potpisivanja.
Ratifikacija, je mogla i sutra, i juče, a može i nikad!
Sporazum važi!
Zbog odbijanja tih ili sličnih uslova u Rambujeu (koje je Vuk parafnuo), u svetu je prvo ubijena srpska istina, a tek onda su usledili 78 dana besomučni, bestijalni i bezumni napadi NATO po vojnim objektima, mostovima, bolnicama, drumovima, školama, stanovima, Televiziji, autobusima, vozovima, gradskim pijacama... Red „pametne“, red kasetne bombe, pride one sa osiromašenim uranijumom...
Tad je, te 2005., u miru, zarad odbrane Srba na Kosovu (kakva besmislica i budalaština!?) SCG parafom Vuka Draškovića dozvolila da postanemo zemlja ograničenog suvereniteta, uz ustupanje istih onih mostova, puteva, rafinerija i drugog baš onima koji su nam to - rušili i razrušili, a uz to i koriste bez prave nadoknade.
Da se u ovim gorkim trenucima malo i našalim, ukoliko autoputem idete do Niša, sa BG tablicama - putarina je, valjda, 900 dinara!
Ukoliko umesto BG imate NATO tablice - džabe!!
Pa koga su tada to Vuk Drašković i njegovi naredbodavci zezali?
Ma kakvi zezali, i njih su zeznuli, zeznuli su nas mnogo ranije, a zezaju i danas, a da stvar bude tada, šest godina ranije, još komplikovanija, pobrinuli su se i tadašnji predsednici vlada Srbije i Crne Gore, dr Vojislav Koštunica i Milo đukanović, koji su se „branili ćutanjem“, a tadašnji i sadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je, svojevremeno, svome stadu poručio „da svaka priča na temu Sporazuma ruši kredibilitet zemlje?!“ Istina, i on je, sam, u ime države, sa Kondolizom Rais parafnuo sporazum (objavljujemo ga u celini), ali...
Dakle, svršena stvar.
Srpski rečeno, „Zemljo, otvori se...“
Da li smo mi, Srbi, osuđeni na vekovni „ples sa Vukovima“. Jedan Vuk (Branković) je, čini se, neopravdano pretvoren još pradavne 1389. godine u oličenje izdajstva i izdajnika, a ovaj moderni Vuk (Drašković), prvo 616 godina posle Kosovskog boja, pa sad 622 godine posle - preti da pomrači slavu Vuka Brankovića.
Ipak, u svemu tome ima i male olakšice: istorijsko pamćenje Srba, pre svega Srbijanaca, je i kratko i površno. Mi, Srbi (Srbijanci) ne pamtimo ama baš ništa. Jer, da pamtimo, znali bismo da je Jugoslavija (Dragiša Cvetković i Cincar Marković), pre 70 godina, 25. marta 1941. u Beču, sa Hitlerom (oličenom u potpisu njegovog ministra Trećeg raja Joakma fon Ribentropa) potpisala sto puta bolji, časniji i pošteniji ugovor (po Jugoslaviju, dakle i Srbiju) nego što je jula 2005. učinio Vuk Drašković.
Ondašnja „Politika“, od srede 26. marta 1941. godine (koju nam je dostavila princeza Jelisaveta Karađorđević, hvala joj beskrajno) na prvoj stranici je objavila:
Utvrđivanje odnosa između Jugoslavije, nemačkog Rajha i Italije
JUGOSLAVIJA JE PRISTUPILA PAKTU TRIJU SILA
POD USLOVOM DA ZA SVE VREME TRAJANJA RATA NEMAČKA I ITALIJA NE TRAŽE PRELAZ NITI PREVOZ SVOJIH TRUPA PREKO JUGOSLOVENSKE TERITORIJE
l Nemačka i Italija potvrđuju svoju odluku da će suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije svagda poštovati
l Posle potpisivanja protokola o pristupanju Paktu triju sila juče popodne su g. Cvetković i Cincar Marković bili primljeni kod g. Hitlera koji je s njima duže konferisao
To je „Politika“ pisala tada (do danas o Sporazumu SCG - NATO i Srbije i SAD još nije?!) a sada se vidi iz Sporazuma Vuka Draškovića sa NATO, da su Hitlerovi uslovi bili blaži, bolji, povoljniji i časniji nego ovi koje je, navodno, zbog puta u Europu parafirao lider Srpskog pokreta obnove, tadašnji ministar spoljnih poslova SCG, zagovornik bespogovornog puta EUropu po svaku cenu (i bez Kosova i Metohije) ali i čovek čija uloga u ratovima na ovim prostorima, ako je već o njima reč, nije zanemarljiva.
Naprotiv...
Istina, da ne krivim Vuka Draškovića previše i unapred, možda je i tada, šest godina pre, dakle 2005. kad je parafirao spoorazum, a i danas, novembra 2011 zna, što ovde niko ne zna!?
Možda je Vuk još jednom vidovit?
Možda je Drašković obavešteniji od nas običnih smrtnika, ali ako sve zna, a ćuti, obavezan je da i nama jasno kaže o čemu se radi.
Ovako ostaće, a biće tako zanavek, na njemu anatema naroda jer je, iz čista mira, 2005. uskraćen deo suvereniteta Srbiji dozvolivši nešto što nije (u normalnim zemljama) dozvoljeno, učinivši nešto što je nepojmljivo...
Da podsetimo, narod je (da li narod, ili komunisti uz asistenciju Engleza?) 27. marta 1941. na ulicama srušio Pakt sa Hitlerom i posle nekoliko dana, 6. aprila, bombarderi Trećeg rajha su prvi put sravnili Beograd sa zemljom.
Šta je sve to Vuk tada potpisao, saznali smo. Siguran sam da Vuku nije i neće biti lako, zar poslovično dobro obavešteni Nebojša Čović nije, tada, između redova, rekao da je Vuk Drašković žrtvovan?!
Istina, Nebojša Čović nije tada rekao - ko stoji iza Vuka i ko je Vuku spremio klopku.
Ministar inostranih poslova Rajha
Beč, 25. marta 1941.g.
Gospodine ministre predsedniče!
Po nalogu i u ime Nemačke vlade imam čast da Vašoj Ekselenciji saopštim sledeće:
Povodom današnjeg pristupanja Jugoslavije Paktu triju sila nemačka vlada potvrđuje svoju odluku da u svako doba poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije.
Primite, gospodine predsedniče, uverenje o mome odličnom poštovanju.
Joahim fon Ribentrop
Ministar inostranih poslova Rajha
Beč, 25. mart 1941.
Gospodine ministre predsedniče!
U vezi sa razgovorima održanim povodom današnjeg pristupanja Jugoslavije Paktu triju sila, imam čast da Vašoj Ekselenciji u ime vlade Rajha ovim potvrdim sporazum između vlada sila Osovine i Vlade Kraljevine Jugoslavije o sledećem:
Uzimajući u obzir vojnu situaciju Nemačka i Italija garantuju jugoslovenskoj vladi da sa svoje strane neće postavljati nikakav zahtev za vojnu pomoć. Ako jugoslovenska vlada ma u koje vreme bude smatrala da je u njenom interesu da uzme učešća u vojnim operacijama sila Osovine onda će jugoslovenskoj vladi biti prepušteno da sa silama Osovine zaključi potrebne vojne sporazume.
Moleći vas da prednje saopštenje čuvate u strogoj tajnosti i da ga objavite samo u dogovoru sa vladama sila Osovine, koristim ovu priliku, gospodine ministre predsedniče, da Vam izrazim svoje odlično poštovanje.
Joahim fon Ribentrop
Ministar inostranih poslova Rajha
Beč, 25. mart 1941.
Gospodine ministre predsedniče!
U vezi sa razgovorima održanim povodom današnjeg pristupanja Jugoslavije Paktu triju sila, imam čast da Vašoj Ekselenciji u ime Vlade Rajha ovim potvrdim sporazum između vlada sila Osovine i vlade Kraljevine Jugoslavije o tome, da vlade sila Osovine za vreme rata neće Jugoslaviji podnositi zahtev za odobrenje prolaza trupa ili transporta preko jugoslovenske teritorije.
Dozvolite mi, gospodine ministre predsedniče, da Vam izrazim svoje odlično poštovanje.
Joahim fon Ribentrop |
Svilanović započeo, Davinić odradio, Vuk potpisao, za Sporazum znali svi i u Vladi Srbije
E, pošto u ovoj zemlji ništa dugo ne može da bude tajna, ispostavilo se da ima mnogo onih koji unapred misle, kao na primer Goran Svilanović.
On je, prema službenoj belešci (Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, Služba za međunarodne poslove Broj:19509/1 od 22. jula 2005, koju su sačinili SMPD i GD za NATO i PO), još 4. oktobra 2001. dobio od tadašnjeg generalnog sekretara NATO Robertsona signal za pokretanje inicijative za postizanje Sporazuma.
Prema podacima do kojih smo došli prvi razgovori su počeli 28. februara 2002, kada je pravni savetnik NATO Boldvin Devic razgovarao sa tadašnjim pomoćnikom SMIP, g. Žutićem, ali uz prethodnu saglasnost tadašnjeg ministra Gorana Svilanovića.
Stvar oko „Vukovog“ Sporazuma je, manje-više mirovala do dramatičnih martovskih događanja na Kosovu i Metohiji, pa je na osnovu političkih procena, dodatne inicijative generalnog sekretara NATO-a Šefera od 9. jula 2004. godine, inteviziran rad na potpisivanju.
Ministarstvo odbrane SCG i Ministarstvo spoljnih poslova su uputili dodatnu inforemaciju Savetu ministara o inicijativi NATO za zaključenje Sporazuma o uspostavljanju kopnenih linija komunikacije 22. oktobra prošle godine.
Desetak dana nakon toga, preciznije 4. decembra 2004. godine, Savet ministara je usvojio zaključak kojim je republičkim vladama Srbije i Crne Gore preporučio da odrede eksperte koji bi činili pravni tim SCG za pregovore sa NATO. Zaduženje je takođe dato i Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu odbrane SCG.
I, prvi interesorni sastanak pravnog tima održan je 22. februara u MSP SCG. Tom sastanku su prisustvovali predstavnici: Ministarstva odbrane SCG, Uprave carine, Ministarstva finansija Srbije, Ministarstva pravde Srbije i Ministarstva spoljnih poslova SCG. Svoj dolazak najavili su i predstavnici MUP Srbije i Uprave carine Crne Gore, ali se nisu pojavili. Zapisnik sa sastanka je uručen pristnim predstavnicima, a prosleđen je i onima koji nisu bili prisutni.
Dve nedelje docnije, 9. februara novi sastanak: prisutni predstavnici onih resora koji su bili i na sastanku 22. februara, a došli su, po ovlašćenju Vlade i predstavnik MUP Crne Gore i Uprave carine Crne Gore.
MUP Srbije i Ministarstvo za kapitalne investicije nisu poslali predstavnike.
Na ovom sastanku, dakle bez predstavnika MUP Srbije i Ministarstva za kapitalne investicije Srbije, dogovoreno je da nosilac posla i izradu Predloga osnova za vođenje pregovora bude Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore!
Ministarstvo odbrane je obavilo proceduru, sačinilo informaciju i dostavilo je Ministarstvu spoljnih poslova SCG, Službi zakonodavstva Saveta ministara, Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije i Ministarstvu inostranih poslova Crne Gore, s dodatnom obavezom da upozna s tim Vladu Crne Gore.
Ministarstvo spoljnih poslova SCG je reagovalo brzo i 21. aprila ove godine dalo je Ministarstvu odbrane svoje pravno i političko mišljenje. Na novom sastanku koordinacija daljeg vođenja pregovora prebačena je na Ministarstvo spoljnih poslova SCG. I ne gubeći ni časa, MSP SCG je 4. jula 2005. godine prosledilo Savetu ministara predlog za vođenje pregovora.
Savet ministara je 7. jula 2005. usvojio zaključak o prihvatanju izveštaja o poseti Ministarstva odbrane Glavnom štabu NATO, i zadužio Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova da nastave sa realizacijom aktivnosti za pristupanje Srbije i Crne Gore Partnerstvu za mir, kao i nastavak aktivnosti na potpisivanju Sporazuma o kopnenim linijama komunikacije.
Savet ministara je 15. jula 2005. usvojio Predlog osnove za vođenje i zaključivanje sporazuma i ovlastio ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića da sporazum potpiše, a vladama republika članica preporučio da odmah pristupe pregovorima sa predstavnicima NATO o dodatnim aranžmanima. Od 14. do 18. jula vođeni su intezivni razgovori sa Pravnom službom NATO da bi se prihvatile izmene nekih delova Sporazuma. Prihvaćen je zahtev da će „tranfer opreme, robe i materijala biti obavljen u skladu sa važećim međunarodnim sporazumima i izmenama o načinu transporta i koridora prolaska tranzita“, a u međuvremenu je NATO, 16. i 17. jula konsultovao svih 26 članica - da bi se postiglo jednoglasje u prihvatanju predloga SCG i da pristupe potpisivanju Sporazuma.
To je otprilke prava istina toka i redosleda događanja, koji su realizovali potpisivanje sporazuma Draškovića i Šefera...
Dakle, nema nevinih, ali je jasno da čitav posao, praktično uradilo Ministarstvo odbrane sa Prvoslavom Davinićem, da je o celoj stvari bio upoznat i Savet ministara, dakle i Sveto Marović, da je „čast“ da parafne sporazum pripala Vuku Draškoviću… |
Sporazum SCG i NATO-A o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnim operacijama
Za bezbedniji Balkan
Potpisivanje Sporazuma izazvalo je oštre polemike i podele u javnosti. Ha jednoj strani našli su se oni koji tvrde da smo tim činom nekoliko koraka bliži pristupanju najjačem vojnom savezu današnjice, dok su na drugoj oni za koje je taj potpis u najmanju ruku izdaja državnih i nacionalnih interesa. O čemu je, zapravo, reč?
TEKST SPORAZUMA
Srbija i Crna Gora, koju predstavlja Savet Ministara Srbije i Crne Gore, njegova ekselencija gospodin Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, i Organizacija Severnoatlantskog pakta (NATO), koju predstavlja njegova ekselencija gospodin Jap de Hop Shefer, generalni sekretar Organizacije Severnoatlantskog pakta;
Imajući u vidu da prisustvo Nato-a na Balkanu ima za cilj izvođenje operacija podrške miru koje su ustanovile Ujedinjene nacije i druge međuvladine organizacije radi podrške održanju mira i stabilnosti u čitavom regionu;
S obzirom na to da Srbija i Crna Gora potvrđuje spremnost da dozvoli snagama NATO-a i zemalja nečlanica NATO-a koje daju trupe za operacije podrške miru da prelaze preko njene suverene teritorije;
S obzirom na to da će između dve strane, NATO-a i Srbije i Crne Gore, biti uspostavljeni odgovarajući aranžmani radi određivanja statusa tih snaga, kao i za definisanje potrebnih sredstava za takve operacije;
Poštujući suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore, shodno rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (1999), s tim što se podrazumeva da se odredbe ovog Sporazuma ne primenjuju na Nato, osoblje Nato a i aktivnosti na Kosovu shodno Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i Vojno-tehničkom sporazumu s njom u vezi, niti se tumače kao derogiranje prava ustanovljenih postojećim međunarodnim instrumentima;
Sporazumeli su se o sledećem:
Član 1.
Za svrhe ovog Sporazuma sledeći izrazi imaju značenja koja im se ovde daju:
„Operacija“ označava podršku, primenu, pripremu i učešće od strane NATO-a i osoblja NATO-a u operaciji podrške mira u regionu Balkana;
„Osoblje NATO-a“ označava vojno i civilno osoblje, civilnu komponentu, uključujući osoblje pod ugovorom koje odredi ili uputi ili zaposli Organizacija Severnoatlantskog pakta, njene zemlje nečlanice NATO-a koje daju trupe, izuzimajući lokalno angažovano osoblje;
„NATO“ označava Organizaciju Severnoatlantskog pakta, njena supsidijarna tela, vojno sedište i sve njene konstitutivne nacionalne elemente/jedinice koje podržavaju pripremu i učestvuju u operaciji;
„Tranzit“ označava neometan prolaz bez plaćanja, kao što se navodi u ovom Sporazumu, te prisustvo neophodno za tranzit NATO-a i osoblja, opreme ili robe, materijala, oružja, municije, eksploziva, vozila, plovila i vazduhoplova Nato-a.
„Osoblje“ znači osoblje NATO-a i osoblje pod ugovorom, kao što je definisano ovim članom.
Član 2.
Srbija i Crna Gora dozvoljava slobodan prolaz/tranzit preko teritorije Srbije i Crne Gore, uključujući vazdušni prostor i teritorijalne vode Srbije i Crne Gore, kopnenim, železničkim, drumskim, vodenim ili vazdušnim putem za sve osoblje i bilo koju vrstu tereta, opreme, robe i materijala, uključujući municiju, koji su potrebni Natou za izvođenje operacije. Transfer opreme, robe i materijala obavljaće se u skladu sa važećim međunarodnim sporazumima o neproliferaciji.
Član 3.
Srbija i Crna Gora razmotriće mogućnost pružanja, no najnižoj ceni, onih olakšica ili usluga koje Nato bude smatrao potrebnim.
Član 4.
Radi izvođenja takvih operacija, a imajući u vidu da je za adekvatno izvršavanje poverenih zadataka potrebna brzina akcije, Nato nema obavezu da dostavlja spisak inventara ili drugu rutinsku carinsku dokumentaciju o osoblju, opremi, potrošnom materijalu i zalihama koji ulaze, izlaze ili tranzitiraju preko teritorije Srbije i Crne Gore radi podrške operacije. Organi Srbije i Crne Gore olakšavaju svim adekvatnim sredstvima sve pokrete osoblja, vozila i/ili materijala preko luka, aerodroma ili drumskim putem. Vozila, plovila i vazduhoplovi u tranzitu ne bi trebalo da podležu propisima o izdavanju dozvola ili registraciji, niti osiguravanju. Nato ne zahteva da bude izuzet od plaćanja razumnih cena za tražene i pružene usluge, ali se neće dozvoliti ometanje tranzita usled pregovora o plaćanju takvih usluga. Nato unapred obaveštava Srbiju i Crnu Goru o načinima transporta. O rutama će se zajednički postići dogovor.
Član 5.
Odredbe Konvencije Ujedinjenih nacija o privilegijama i imunitetima od 13. februara 1946, koje se odnose na eksperte u misijama primenjuju se, mutatis mutandis, na osoblje NATO-a angažovano u tim operacijama, osim ako se drugačije ne predvidi. Štaviše, Nato, njegova imovina i sredstva uživaju privilegije i imunitete navedene u toj Konvenciji i kako je predviđeno u ovom Sporazumu.
Član 6.
Svi članovi osoblja koji uživaju privilegije i imunitete poštuju zakone Srbije i Crne Gore u meri u kojoj je poštovanje tih zakona u skladu s poverenim zadacima/mandatom i uzdržavaju se od aktivnosti koje nisu u skladu s prirodom operacije.
Član 7.
Srbija i Crna Gora priznaje da je za osoblje NATO-a potrebno ekspeditivno sprovesti postupak odlaska i dolaska kako bi se olakšalo odvijanje operacija. Osoblje NATO-a ne podleže pasoškim i viznim propisima koji se primenjuju na strance. Osoblje NATO-a nosi sa sobom identifikacioni dokument i od njega se može zahtevati da ga pokaže organima Srbije i Crne Gore, ali se neće dozvoliti da se takvim zahtevima ometa ili odlaže izvođenje operacija.
Član 8.
U skladu s propisima NATO-a, te nacionalnim propisima, vojno osoblje obično nosi uniformu, a osoblje NATO-a može posedovati i nositi oružje ako je za to ovlašćeno naredbom. Nošenje uniforme nije uslov za posedovanje i nošenje oružja. Organi Srbije i Crne Gore prihvataju kao važeće, bez naplate poreza i takse, vozačke dozvole koje osoblju NATO-a izdaju njihovi nacionalni organi.
Član 9.
Natou se dozvoljava da ističe zastavu NATO-a i/ili nacionalne zastave konsgitutivnih nacionalnih elemenata/jedinica na bilo kojoj uniformi, prevoznom sredstvu ili objektu NATO-a.
Član 10.
Pored toga što podleže odredbama Konvencije Ujedinjenih nacija, osoblje NATO-a u svim prilikama i uvek podleže isključivoj pravnoj nadležnosti svojih nacionalnih elemenata u pogledu krivičnih ili disciplinskih dela koje eventualno počini u Srbiji i Crnoj Gori. Organi NATO-a Srbije i Crne Gore pružaju međusobnu pomoć koliko god je to moguće u vršenju svojih nadležnosti.
Član 11.
Kao eksperti u misijama, te u skladu s konvencijama Ujedinjenih nacija, osoblje NATO-a uživa imunitet od hapšenja i držanja u pritvoru. Osoblje NATO-a koje se greškom uhapsi odmah se predaje organima NATO-a.
Član 12.
Srbija i Crna Gora izuzima osoblje NATO-a i njegovu konkretnu porketnu imovinu u tranzitu preko teritorije Srbije i Crne Gore od plaćanja svih dažbina koje se mogu ustanoviti.
Član 13.
Srbija i Crna Gora dozvoljava Natou da obavlja sopstvene telekomunikacione veze. Tu spada pravo da se koriste ona sredstva i veze koji su potrebni da bi se obezbedila puna mogućnost komunikacija, te pravo besplatnog korišćenja u tu svrhu celokupnog elektromagnetskog spektra. Prilikom korišćenja ovog prava, Nato će učiniti sve razumne napore kako bi se koordinisale i uzele u obzir potrebe i zahtevi odgovarajućih organa Srbije i Crne Gore.
Član 14.
Odštetni zahtevi za štetu ili povrede osoblja ili državne imovine Srbije i Crne Gore ili privatnih lica ili imovine podnose se na postupak određenim predstavnicima NATO-a preko izvršnih organa Srbije i Crne Gore.
Član 15.
Ukoliko se ne postigne prethodni dogovor, sporovi u vezi s tumačenjem ili primenom odredaba ovog Sporazuma rešavaju se između Srbije i Crne Gore i predstavnika NATO-a diplomatskim sredstvima.
Član 16.
Odredbe ovog Sporazuma se takođe primenjuju na civilno i vojno osoblje, imovinu i sredstva nacionalnih elemenata/jedinica zemalja NATO-a u vezi sa operacijom pomoći civilnom stanovništvu, koji međutim i dalje ostaju pod nacionalnom komandom i kontrolom.
Član 17.
U skladu s načelima međunarodnog prava, dodatni aranžmani mogu biti zaključeni kako bi se razradili dalji detalji. U pogledu člana 4. ovog Sporazuma detaljni aranžmani za implementaciju biće izrađeni bez odlaganja.
Član 18.
Srbija i Crne Gora daje zemljama nečlanicama NATO-a i njihovom osoblju koje učestvuje u operaciji iste privilegije i imunitete kao što su oni koji se daju zemljama članicama NATO-a i njihovom osoblju na osnovu ovog Sporazuma.
Član 19.
Odredbe ovog Sporazuma ostaju na snazi do okončanja svih operacija podrške miru u regionu Balkana ili kako se strane drugačije dogovore.
Član 20.
Ovaj Sporazum stupa na snagu na dan kada Srbija i Crna Gora obavesti Nato da su ispunjene sve procedure za stupanje na snagu ovog Sporazuma, a primenjivaće se privremeno od dana potpisivanja.
*****
U potvrdu čega, gore spomenuti propisno ovlašćeni predstavnici su potpisali ovaj Sporazum.
Sačinjeno u Beogradu, dana 18. jula 2005. godine, u dva originalna primerka na srpskom, engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su sva tri teksta jednako merodavna. |
Sporazum Srbija - SAD
NATO je NATO, AMERIKA-AMERIKA
Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o zaštiti statusa i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji
(„Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori“, br. 42/2009)
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o zaštiti statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji, koji je potpisan u Vašingtonu, 7. septembra 2006. godine, u originalu na srpskom i engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:
SPORAZUM
IZMEđU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA O ZAŠTITI STATUSA I PRISTUPU I KORIŠĆENJU VOJNE INFRASTRUKTURE U REPUBLICI SRBIJI
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Srbija) i Vlada Sjedinjenih Američkih Država (u daljem tekstu: Sjedinjene Države), u daljem tekstu pod zajedničkim nazivom: Strane,
u želji da zaključe sporazum o unapređenju saradnje u oblasti odbrane između Srbije i Sjedinjenih Država, potvrđujući da je ova saradnja zasnovana na potpunom poštovanju suvereniteta Strana i Povelje Ujedinjenih nacija, imajući u vidu želju Strana da podele odgovornost za podršku onim snagama Sjedinjenih Država koje bi mogle da borave u Republici Srbiji, u skladu sa ovom saradnjom, i imajući u vidu potrebu za unapređenjem zajedničke bezbednosti, doprinosom međunarodnom miru i izgradnjom bliže saradnje,
saglasile su se o sledećem:
Definicije
Član 1
1. Oružane snage Sjedinjenih Država - entitet koga čine pripadnici oružanih snaga, civilno osoblje Ministarstva odbrane i sva imovina, oprema i sredstva Oružanih snaga Sjedinjenih Država koji se nalaze u Republici Srbiji.
2. Osoblje Sjedinjenih Država - pripadnici Oružanih snaga Sjedinjenih Država i civilno osoblje Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država koji bi mogli da privremeno borave u Republici Srbiji u skladu sa aktivnostima koje proizilaze iz ovog sporazuma.
3. Partneri Sjedinjenih Država - kompanije i firme koje nisu registrovane u Republici Srbiji i njihovi zaposleni koji nisu državljani Republike Srbije, a koji bi na osnovu ugovora sa Ministarstvom odbrane Sjedinjenih Država mogli privremeno da borave u Republici Srbiji u skladu sa aktivnostima koje proizilaze iz ovog sporazuma.
4. Nadležni organi: za Srbiju: Ministarstvo odbrane Srbije; za Sjedinjene Države: Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Država.
Ciljevi Sporazuma
Član 2
Srbija će omogućiti Sjedinjenim Državama pristup i korišćenje onih objekata, koji bi mogli biti potrebni za sprovođenje Programa međudržavnog partnerstva i drugih aktivnosti o kojima Strane postignu saglasnost, uključujući, ali ne ograničavajući se na prevoz, magacine i objekte za obuku. Pristup i korišćenje ovih objekata biće omogućeni bez naknade.
Poštovanje zakona
Član 3
Osoblje Sjedinjenih Država se obavezuje da poštuje zakone, propise i običaje Republike Srbije, kao i da se ne meša u unutrašnje stvari Republike Srbije.
Ulazak, izlazak, kretanje i vozačke dozvole
Član 4
1. Osoblje Sjedinjenih Država može da ulazi u i da napušta Republiku Srbiju sa ličnim dokumentima izdatim od Sjedinjenih Država i putnim nalozima za kolektivna i pojedinačna putovanja.
2. U cilju sprovođenja ovog sporazuma, osoblje Sjedinjenih Država ima pravo na slobodu kretanja u Republici Srbiji.
3. Organi Republike Srbije će prihvatiti kao punovažne, bez polaganja vozačkog ispita ili obaveze plaćanja taksi, vozačke dozvole ili uverenja za upravljanje vozilima koje su osoblju Sjedinjenih Država izdali odgovarajući organi Sjedinjenih Država.
Status osoblja Sjedinjenih Država
Član 5
Status osoblja Sjedinjenih Država biće ekvivalentan statusu administrativnog i tehničkog osoblja Ambasade Sjedinjenih Država u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima od 18. aprila 1961. godine.
Nošenje oružja i uniforme
Član 6
Osoblje Sjedinjenih Država ovlašćeno je da nosi uniformu za vreme obavljanja službenih dužnosti u vezi sa aktivnostima u skladu sa ovim sporazumom i da nosi oružje dok je na dužnosti ukoliko je na to ovlašćeno sopstvenim naredbama. Strane će sarađivati u preduzimanju neophodnih mera radi pružanja bezbednosti osoblju Sjedinjenih Država i imovini u Republici Srbiji.
Porezi, carine i takse
Član 7
1. Oružane snage Sjedinjenih Država i osoblje Sjedinjenih Država oslobođeno je od plaćanja poreza i drugih sličnih dažbina koje se primenjuju u Republici Srbiji. Oružane snage Sjedinjenih Država i osoblje Sjedinjenih Država mogu da uvoze, izvoze i koriste u Republici Srbiji ličnu imovinu, opremu, zalihe, materijale, tehnologije, sprovode obuku i pružaju usluge radi izvršavanja ovog sporazuma. Takav uvoz, izvoz i korišćenje biće izuzeti od postupaka inspekcije, dozvola, drugih ograničenja, plaćanja carina, poreza i drugih dažbina koje se primenjuju u Republici Srbiji.
2. Plovila i vazduhoplovi koji su u vlasništvu ili kojima upravljaju ili služe isključivo za potrebe Oružanih snaga Sjedinjenih Država biće oslobođeni plaćanja aerodromskih i lučkih taksi, taksi za parkiranje, naknada za lučku pilotažu i usluge lučkih remorkera i drugih sličnih taksi u objektima koji su u vlasništvu i kojima upravlja Republika Srbija. Vazduhoplovi koji su u vlasništvu ili kojima upravljaju ili služe isključivo za potrebe Oružanih snaga Sjedinjenih Država ne podležu plaćanju taksi za navigaciju, prelet, korišćenje terminala ili sličnih taksi kada su u Republici Srbiji. Oružane snage Sjedinjenih Država platiće odgovarajuće naknade za tražene i pružene usluge u iznosu ne manje povoljnom od onog koji plaća Vojska Srbije. Vazduhoplovi, vozila i plovila Sjedinjenih Država će biti izuzeti od postupka inspekcije.
Ugovori
Član 8
1. Za potrebe sprovođenja ovog sporazuma i tehničkih aranžmana Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Država može da zaključuje ugovore koji se odnose na isporuku materijala, zaliha i opreme, kao i pružanje usluga (uključujući i izgradnju) u Republici Srbiji bez ograničenja u pogledu izbora partnera, dobavljača i lica koja obezbeđuju robu ili pružaju usluge. Ovi ugovori se potražuju, dodeljuju i realizuju u skladu sa zakonima i propisima Sjedinjenih Država. Nabavke dobara i vršenje usluga u Republici Srbiji od strane ili u ime Sjedinjenih Država radi sprovođenja ovog sporazuma ne podležu oporezivanju, plaćanju carina i sličnih dažbina u Republici Srbiji.
2. Partneri Sjedinjenih Država biće izuzeti od plaćanja poreza ili sličnih dažbina koje se primenjuju u Republici Srbiji i mogu da uvoze, izvoze i koriste u Republici Srbiji ličnu imovinu, opremu, zalihe, materijale, tehnologiju, sprovode obuku i pružaju usluge koje se odnose na izvršenje ugovora sa Sjedinjenim Državama u skladu sa ovim sporazumom. Takav uvoz, izvoz i korišćenje biće izuzeti od postupka odobrenja, drugih ograničenja, plaćanja carina, poreza i drugih dažbina u Republici Srbiji.
3. Status vozačkih dozvola partnera Sjedinjenih Država biće upodobljen statusu vozačkih dozvola osoblja Sjedinjenih Država, u skladu sa članom 4. ovog sporazuma.
4. Da bi se olakšala implementacija ovog člana, nadležni organ Sjedinjenih Država blagovremeno će obavestiti nadležni organ Srbije o nazivima partnera sa kojima su zaključeni ugovori, uključujući i datum njihovog isteka.
Zahtevi za naknadu štete
Član 9
1. Osim zahteva za naknadu štete koji proizlaze iz ugovora, Strane se odriču prava da podnose zahteve u vezi sa štetom, gubitkom ili uništenjem imovine druge Strane ili usled povrede ili smrti osoblja jedne od Strana nastalih prilikom obavljanja službenih dužnosti u skladu sa ovim sporazumom.
2. Zahtevi trećih lica koji se odnose na štetu ili gubitak koje je prouzrokovalo osoblje Sjedinjenih Država rešavaće Sjedinjene Države u skladu sa zakonima i propisima Sjedinjenih Država.
3. Zahtevi za naknadu štete (osim zahteva koji proizilaze iz ugovora) koji se ne reše u skladu sa stavom 2. ovog člana mogu se podneti nadležnom sudu Republike Srbije.
Komunalne usluge i komunikacije
Član 10
1. Oružane snage i partneri Sjedinjenih Država mogu koristiti vodu, struju i druge javne komunalne usluge pod uslovima ne manje povoljnim, uključujući cene i dažbine koje važe za Vojsku Srbije u sličnim okolnostima, ukoliko drugačije nije dogovoreno i njihovi troškovi biće jednaki njihovom srazmernom učešću u korišćenju datih komunalnih usluga.
2. Srbija je saglasna sa mogućnošću potrebe da Oružane snage Sjedinjenih Država koriste radio-frekvencijski spektar. Oružane snage Sjedinjenih Država su ovlašćene da upravljaju sopstvenim sistemima za telekomunikaciju (na način na koji su telekomunikacije definisane Ustavom Međunarodne unije za telekomunikacije iz 1992. godine). Ovaj način podrazumeva pravo na korišćenje zahtevanih sredstava i usluga radi obezbeđenja svih uslova za upravljanje telekomunikacionim sistemima i pravo na korišćenje neophodnog radio-frekvencijskog spektra u navedenu svrhu. Nadležni organ Sjedinjenih Država će koordinirati sa nadležnim organom Srbije upotrebu frekvencija od strane Oružanih snaga Sjedinjenih Država. Oružane snage Sjedinjenih Država imaju pravo na besplatno korišćenje radio-frekvencijskog spektra.
Tehnički aranžmani
Član 11
Strane i njihovi nadležni organi mogu da zaključe detaljnije tehničke aranžmane radi sprovođenja odredaba ovog sporazuma.
Izmene
Član 12
Ovaj sporazum može biti izmenjen uz obostranu pisanu saglasnost Strana.
Tumačenje
Član 13
1. Strane će konsultacijama ili ukoliko je potrebno diplomatskim putem, rešiti bilo koji spor u vezi sa primenom ili sprovođenjem ovog sporazuma ili tehničkih aranžmana i neće sporove ustupati sudu ili trećim stranama na rešavanje.
2. U slučaju da obe Strane u budućnosti postanu članice sličnih sporazuma koji sadrže odredbe koje su u suprotnosti sa odredbama ovog sporazuma, primenjivaće se odredbe ovog sporazuma.
Stupanje na snagu, trajanje i prestanak
Član 14
Ovaj sporazum će se privremeno primenjivati od datuma potpisivanja i stupiće na snagu danom prijema obaveštenja kojim Srbija diplomatskim kanalima obaveštava Sjedinjene Države da je u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom sprovela postupak koji je neophodan za stupanje na snagu Sporazuma. Ovaj sporazum se zaključuje na početni period od godinu dana. Nakon isteka navedenog perioda, ovaj sporazum će nastaviti da se primenjuje, osim ako ga Strane ne otkažu diplomatskim putem, u roku od 180 dana od prijema pisanog obaveštenja o nameri otkazivanja.
Potvrđujući ovo, dole potpisani sa ovlašćenjima svojih vlada potpisali su ovaj sporazum.
Potpisano u Vašingtonu, 7. septembra 2006. godine, u dva istovetna primerka na srpskom i engleskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako autentična.
Za Vladu
Republike Srbije
Za Vladu
Sjedinjenih Američkih
Država
predsednik Republike Srbije
Boris Tadić, s.r.
državni sekretar
Condoleeza Rice, s.r.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori“. |
Usmrtili makedonskog ministra, i nikom ništa!?
U slučaju da NATO vojnik počini neko krivično delo na teritoriji SCG, ma kakve vrste bilo, pa i najteže, recimo ubistvo, domaći organi gonjenja i pravosuđa nad njim nemaju nikakvu jurisdikciju. Takav tretman NATO vojnika pokriva se pozivom na odredbe Konvencije o privilegijama i imunitetu UN iz 1946. godine...
Inače, u Makedoniji su pripadnici NATO izazvali stotinak saobraćajnih nesreća, a u jednoj od njih nastradao je Radovan Stojanovski, ministar u vladi sa porodicom. U Rumuniji je pod točkovima oficira NATO poginula muzička zvezda, u Italiji se NATO pilot zezao, spustio nisko nad ski stazom, pokidao žičaru, izginuli su turisti i nikom ništa. Italijanski mediji su danima dizali ogromnu buku, ali italijanskim sudovima su vinovnici teške nesreće ostali nedostupni...
To, praktično znači da se suspenduje Opšti KZ SCG i KZ Republike Srbije u kojem piše da se odredbe tih zakona primenjuju nad svim osobama koji počine bilo koje krivično delo na teritoriji SCG.
http://www.svedok.rs/index.asp?show=79908 |
