Piše Natalija Jovanović
O balkanskom „Holokaustu“ ćutalo se predugo i smišljeno, a slučaj Srebrenice koji je podignut i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini na isti nivo na kojem se nalazi 50 miliona Hitlerovih žrtava, samo govori o patološkoj mržnji koju su „bivša braća“ znala da proizvode od nesrećne ideje ujedinjenja 1918. godine, pa sve do danas
Neposredno uoči hapšenja generala Ratka Mladića, kome je već godinama bez suđenja i presude, bez istrage i svedoka, stavljana na teret „drama Srebrenice 1995 “, u Banjaluci je održan naučni skup o Jasenovcu i zločinu koji se tamo desio nad Srbima tokom Drugog svetskog rata.Koincidencijom ili ne, tek, predočeno je i međunarodnoj javnosti i diplomatskim službama najvažnijih faktora svetske politike da neće biti razgovora o međusobnim zločinima u XX veku, dok se onaj najveći, jasenovački, ne osudi, pre svega u Vatikanu. A o Jasenovcu se dugo ćutalo. I još se ćuti…
KAM I HAGUpravo je zato u trenutku izdaje i hapšenja Ratka Mladića, preostalog ključa za razumevanje ne samo rata tokom 90-ih već i vekovnog satiranja Srba s one strane Drine, banjalučki skup o Jasenovcu trebalo da bude vest dana. No, horovođe antisrpstva rečju nisu pomenule skup na ovu temu. Umesto toga, svesni da će montirani zločin u Srebrenici, vodenički kamen oko vrata srpskog generala, metak u telo RS, početi da živi tek kada ga priznaju i u njega poveruju Srbi, na nacionalnoj televiziji Srbije prikazana su „Srebrenička polja smrti“, u nekada srpskoj novini štampan je dodatak sa naslovnom: „Vreme za kaznu“, na bezbroj antisrpskih sajtova prosute su salve pohvala upućene predsedniku Tadiću i njegovoj kamarili…Tako se uspostavilo da je sa „bosanskim koljačem“, kako je generala nazvala britanska štampa, moglo da saoseća tek „tvrdo jezgro srpskih šovinista“.
Zašto nijedan režimski analitičar ili takozvani poslenik javne reči nije promucao ono što znaju Srbi s one strane Drine, a to je da je srpski general sprečio 1941? Kako se desilo da umesto srpskih, ruska glasila ocene da se stupanje u EU, vođeno režimom iz Beograda, za Srbe graniči sa nacionalnim poniženjem „jer u Mladićevom slučaju planiraju da sude čoveku koji je dao zakletvu državi kasnije jednostavno uništenoj. I poštovao ju je, kako je on to shvatao, do kraja“? Kako je umesto naših istoričara upoznatih sa činjenicom da je teritorija s one strane Drine, kao najzapadnija pravoslavna zemlja koja duboko zadire u telo Vatikana, kroz istoriju uvek bila viđena za biološko čišćenje od Srba, objašnjenje za specifičan položaj RS ponudio biskup Perić na „HRT“-u izjavom da uloga Hrvata u Bosni nije nacionalna već svekatolička „jer su oni zadnja odbrana katoličanstva sve do Filipina“? Da li su Srbi danas umesto ustaškog kama dobili Damaklov mač Haškog tribunala?
Da li je Mladićeva krivica u tome što je sprečio da se pojavi neki novi Dučić koji će ispevati čuvene stihove:
„Nosi srpska reko krv naših sinova
Jer krvave reke svud su naše međe
Mačevi ubica svud su istog kova
Sada nosi unuke
nosaše pređe pretke“?Odgovore na ova pitanja mogao je ponuditi skup u Banjaluci posvećen Jasenovcu, sistemu koncentracionih logora i stratišta hrvatske države za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu. Iza ove velike konferencije u Banjaluci stala je kompletna politička elita Republike Srpske. Na njenom otvaranju osim predsednika RS Milorada Dodika, bili su prisutni i predsednik vlade RS, kao i predsednik Skupštine RS i mnogi drugi istaknuti srpski političari u RS. Dodik je otvorio skup rečima: „Ova konferencija je značajna jer su izražene tendencije da se minimalizuje Jasenovac, a maksimalizuje incident poput Srebrenice“.
Zašto nijedan režimski analitičar ili takozvani poslenik javne reči nije promucao ono što znaju Srbi s one strane Drine, a to je da je srpski general sprečio 1941? Kako se desilo da umesto srpskih, ruska glasila ocene da se stupanje u EU, vođeno režimom iz Beograda, za Srbe graniči sa nacionalnim poniženjem „jer u Mladićevom slučaju planiraju da sude čoveku koji je dao zakletvu državi kasnije jednostavno uništenoj. I poštovao ju je, kako je on to shvatao, do kraja“? Kako je umesto naših istoričara upoznatih sa činjenicom da je teritorija s one strane Drine, kao najzapadnija pravoslavna zemlja koja duboko zadire u telo Vatikana, kroz istoriju uvek bila viđena za biološko čišćenje od Srba, objašnjenje za specifičan položaj RS ponudio biskup Perić na „HRT“-u izjavom da uloga Hrvata u Bosni nije nacionalna već svekatolička „jer su oni zadnja odbrana katoličanstva sve do Filipina“? Da li su Srbi danas umesto ustaškog kama dobili Damaklov mač Haškog tribunala?
Da li je Mladićeva krivica u tome što je sprečio da se pojavi neki novi Dučić koji će ispevati čuvene stihove:
„Nosi srpska reko krv naših sinova
Jer krvave reke svud su naše međe
Mačevi ubica svud su istog kova
Sada nosi unuke
nosaše pređe pretke“?Odgovore na ova pitanja mogao je ponuditi skup u Banjaluci posvećen Jasenovcu, sistemu koncentracionih logora i stratišta hrvatske države za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu. Iza ove velike konferencije u Banjaluci stala je kompletna politička elita Republike Srpske. Na njenom otvaranju osim predsednika RS Milorada Dodika, bili su prisutni i predsednik vlade RS, kao i predsednik Skupštine RS i mnogi drugi istaknuti srpski političari u RS. Dodik je otvorio skup rečima: „Ova konferencija je značajna jer su izražene tendencije da se minimalizuje Jasenovac, a maksimalizuje incident poput Srebrenice“.
REVIZIJA BIBLIJSKE PREVAREMada je skup u Banjaluci bio planiran pre nego što je došlo do hapšenja generala Mladića, savršeno je jasno da je u svet trebalo da ode važna poruka kojom časni intelektualci šalju jednu važnu inicijaciju za istorijsku reviziju one biblijske prevare: da je zločin u Jasenovcu mali i da ga je počinila mala grupa ustaških ubica. O balkanskom „Holokaustu“ ćutalo se predugo i smišljeno, a slučaj Srebrenice koji je podignut i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini na isti nivo na kojem se nalazi 50 miliona Hitlerovih žrtava, samo govori o patološkoj mržnji koju su „bivša braća“ znala da proizvode od nesrećne ideje ujedinjenja 1918, ali i u vreme Titovog poluvekovnog mira.
Veliki prilog dolasku konačnih istina na skupu u Banjaluci dali su i vodeći intelektualci i duhovnici savremene Rusije, Ukrajine, SAD, Nemačke, Italije, Engleske, Srbije i RS…
Jer neobjašnjiva je činjenica da je u senci Aušvica i drugih nacističkih konclogora simbolima arijevske mašinerije smrti ostala nikada priznata i do kraja obelodanjena istina o sistemu logora Jasenovac, stratištu Jadovno, Jastrebarsko, Pagu, Rabu, Đakovu, te jedinstvenim u Evropi logorima za decu u pelenama…
Ova, Peta međunarodna konferencija održana je u vreme, kako su primetili pojedini učesnici, izraženog istorijskog revizionizma u prikazu i značaju koncentracionog logora Jasenovac. To se odnosi na istoriografske, publicističke pokušaje, umanjenje broja žrtava, ali i na novu postavku muzeja kojom je narušena autentična suština ovog logora, gde je za vreme Drugog svetskog rata na vrhuncu ustaškog ludila stradalo preko 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja. Uklanjanjem rekvizita za mučenje iz postavke muzeja, te izostavljanjem navođenja ranijeg mesta življenja žrtava ne može se zaključiti da je postojanje ovog logora imalo osnovu u nacionalnim i verskim zakonima NDH, te da je među bodljikavim žicama ovog monstruoznog grada na najsvirepiji način umoreno 20.000 dece. Otuda je valjda Pedi Ešdaun, tadašnji visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu 2005. godine prilikom obeležavanja šezdesetogodišnjice proboja jasenovačkih logoraša izjavio da je morao da odbije poziv da poseti stratište u Velikoj Gradini, jer bi „tim činom umanjio značaj Srebrenice 1995“!
Poređenje Jasenovca sa Srebrenicom, u kojoj je brojka od oko „8.000 nevino ubijenih“ olako označila i poginule u borbama i one koji su se posle dešavanja na ovim prostorima trajno naselili u Americi i Australiji, Ešdaun je samo potvrdio da se stvaranje veštačke istorije u cilju kreiranja hipoteke kojom bi srpski narod trebalo da bude opterećen u budućnosti, u istoj meri u kojoj je godinama nosio kolektivnu krivicu za „Veliku Srbiju ili za „velikosrpski hegemonizam“, nastavlja...opšrirnije:
Veliki prilog dolasku konačnih istina na skupu u Banjaluci dali su i vodeći intelektualci i duhovnici savremene Rusije, Ukrajine, SAD, Nemačke, Italije, Engleske, Srbije i RS…
Jer neobjašnjiva je činjenica da je u senci Aušvica i drugih nacističkih konclogora simbolima arijevske mašinerije smrti ostala nikada priznata i do kraja obelodanjena istina o sistemu logora Jasenovac, stratištu Jadovno, Jastrebarsko, Pagu, Rabu, Đakovu, te jedinstvenim u Evropi logorima za decu u pelenama…
Ova, Peta međunarodna konferencija održana je u vreme, kako su primetili pojedini učesnici, izraženog istorijskog revizionizma u prikazu i značaju koncentracionog logora Jasenovac. To se odnosi na istoriografske, publicističke pokušaje, umanjenje broja žrtava, ali i na novu postavku muzeja kojom je narušena autentična suština ovog logora, gde je za vreme Drugog svetskog rata na vrhuncu ustaškog ludila stradalo preko 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja. Uklanjanjem rekvizita za mučenje iz postavke muzeja, te izostavljanjem navođenja ranijeg mesta življenja žrtava ne može se zaključiti da je postojanje ovog logora imalo osnovu u nacionalnim i verskim zakonima NDH, te da je među bodljikavim žicama ovog monstruoznog grada na najsvirepiji način umoreno 20.000 dece. Otuda je valjda Pedi Ešdaun, tadašnji visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu 2005. godine prilikom obeležavanja šezdesetogodišnjice proboja jasenovačkih logoraša izjavio da je morao da odbije poziv da poseti stratište u Velikoj Gradini, jer bi „tim činom umanjio značaj Srebrenice 1995“!
Poređenje Jasenovca sa Srebrenicom, u kojoj je brojka od oko „8.000 nevino ubijenih“ olako označila i poginule u borbama i one koji su se posle dešavanja na ovim prostorima trajno naselili u Americi i Australiji, Ešdaun je samo potvrdio da se stvaranje veštačke istorije u cilju kreiranja hipoteke kojom bi srpski narod trebalo da bude opterećen u budućnosti, u istoj meri u kojoj je godinama nosio kolektivnu krivicu za „Veliku Srbiju ili za „velikosrpski hegemonizam“, nastavlja...opšrirnije:
Нема коментара:
Постави коментар