Piše: Piše: Milivoje Glišić
Ne znam kako vi, ali ja sam imao sreće da neke večeri na nekoj od televizija vidim i čujem državni skeč prve vrste. U glavnoj ulozi bio je Dragan Šutanovac.
Kratak sadržaj: ministar vojni trudi se da objasni svom desetogodišnjem sinčiću šta je to Evropska unija, ali pošto dete još nije dostiglo teorijski kapacitet svoga oca, ministar vojni prinuđen je da stvar uprosti i da fenomen opiše i deci razumljivim primerom i jezikom.
Veli: to je nešto gde ćeš da naučiš da ne bacaš po ulici papire od čokolade i pikavce, pa da ih onda čika Dulić skuplja!
(Možda nije sve baš u dlaku tako, ali ja sam takav smisao zapamtio. I priznajem, više me kopka šta bi ministar Šutanovac odgovorio da ga je sin pitao šta je to NATO, koju bi definiciju smislio, koji bi primer naveo? Ako bi rekao da Sunce izlazi na Zapadu, a zalazi na Istoku, to ne bi odgovaralo zasad utvrđenim naučnim činjenicama).
Onda kamera zumira čika Dulića. Čika Dulić je onaj ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje koji - prema šefici za sukob interesa Zorani Marković - nije u sukobu interesa, jer je zamrzao vlasništvo nad svojim firmama dok je ministar, a računa da bude ministar barem još godinu dana. Po obrazovanju je lekar-ortoped (ne dao Bog da slomijem nogu u njegovoj blizini!).
Pre tri dana, međutim, na naše krajnje iznenađenje, iz Agencije za borbu protiv korupcije stigla je vest da je ministar čika Oliver Dulić ortak (suvlasnik) firme čuvenog tajkuna Milije Babovića, ali to teorijski ne bi trebalo da ima značaja - čika Dulić nije vlasnik cele firme, nego je samo ortak, ili u najboljem slučaju suvlasnik.
Uostalom, firma se ne bavi prostornim planiranjem, nego proizvodi ambalažu od papira i kartona. Navedeno je da je vrednost 11 odsto čika Dulićevih akcija 800.000 evra, što je izazvalo opravdan čika Dulićev gnev. Veli da je reč o knjigovodstvenoj, a ne stvarnoj vrednosti: "Voleo bih da firma vredi 800.000 evra, a ako je neko voljan da ponudi te pare, mogu slobodno da kažem i u ime ostalih suvlasnika, da ćemo je prodati za toliko!"
Agencija se usudila da odgovori: "Agencija je", kaže njen predstavnik, samo prenela ono što nam je gospodin Dulić dostavio i svojeručno potpisao. Ukoliko smatra da je reč o greški, neka je sam ispravi."
Čika Dulić objašnjava - kao olakšavajuću okolnost - i kako je upoznao Miliju Babovića: "Bilo je to 2003. kada sam ja bio niko. Mi smo prodavali poslovnu ideju i tražili nekog da je finansira. Miliju Babovića sam prvi put video godinu i po dana pošto je firma počela da radi... Babovića sam viđao i kad sam posto ministar, ali isključivo povodom ekoloških problema njegove kompanije..."
Očigledno je - i time ću da zaključim - da je Babović sam ušao u Dulićev sektor!
Ima, opet, i važnijih pitanja od prostornog planiranja; na kraju krajeva, prostorno nas planiraju drugi. Otvoreno, preko svojih ambasada, i suprotno međunarodnim običajima i konvencijama. Bečka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961. godine zabranjuje svaku zloupotrebu privilegija i imuniteta diplomatskih predstavnika, a naročito mešanje u unutrašnje poslove države prijema.
Meri Vorlik (SAD) jača je od Bečke konvencije, kao što su bili jači i oni pre nje, kao što će biti jači i oni posle nje...
Vladajući političari i njihovi mediji (nagradno pitanje: koji nisu njihovi!?) drže i dalje da je pitanje svih pitanja Kandidatura. Ako Srbija jednoga dana postane Kandidat za prijem u Evropsku uniju, znaće barem šta će čekati sledećih desetak godina - čekaće prijem u Evropsku uniju.
To je toliko važno da je ministar Boža đelić već nekoliko puta - poslednji put prošle sedmice - zapretio političkim samoubistvom ukoliko nam se ne posreći Kandidatura.
Ako do kraja godine ne dobijemo Kandidaturu, kaže đelić, moguće je da podnese ostavku, tako da je Božina sudbina u rukama Bramerca i Brisela...opširnije:
Kratak sadržaj: ministar vojni trudi se da objasni svom desetogodišnjem sinčiću šta je to Evropska unija, ali pošto dete još nije dostiglo teorijski kapacitet svoga oca, ministar vojni prinuđen je da stvar uprosti i da fenomen opiše i deci razumljivim primerom i jezikom.
Veli: to je nešto gde ćeš da naučiš da ne bacaš po ulici papire od čokolade i pikavce, pa da ih onda čika Dulić skuplja!
(Možda nije sve baš u dlaku tako, ali ja sam takav smisao zapamtio. I priznajem, više me kopka šta bi ministar Šutanovac odgovorio da ga je sin pitao šta je to NATO, koju bi definiciju smislio, koji bi primer naveo? Ako bi rekao da Sunce izlazi na Zapadu, a zalazi na Istoku, to ne bi odgovaralo zasad utvrđenim naučnim činjenicama).
Onda kamera zumira čika Dulića. Čika Dulić je onaj ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje koji - prema šefici za sukob interesa Zorani Marković - nije u sukobu interesa, jer je zamrzao vlasništvo nad svojim firmama dok je ministar, a računa da bude ministar barem još godinu dana. Po obrazovanju je lekar-ortoped (ne dao Bog da slomijem nogu u njegovoj blizini!).
Pre tri dana, međutim, na naše krajnje iznenađenje, iz Agencije za borbu protiv korupcije stigla je vest da je ministar čika Oliver Dulić ortak (suvlasnik) firme čuvenog tajkuna Milije Babovića, ali to teorijski ne bi trebalo da ima značaja - čika Dulić nije vlasnik cele firme, nego je samo ortak, ili u najboljem slučaju suvlasnik.
Uostalom, firma se ne bavi prostornim planiranjem, nego proizvodi ambalažu od papira i kartona. Navedeno je da je vrednost 11 odsto čika Dulićevih akcija 800.000 evra, što je izazvalo opravdan čika Dulićev gnev. Veli da je reč o knjigovodstvenoj, a ne stvarnoj vrednosti: "Voleo bih da firma vredi 800.000 evra, a ako je neko voljan da ponudi te pare, mogu slobodno da kažem i u ime ostalih suvlasnika, da ćemo je prodati za toliko!"
Agencija se usudila da odgovori: "Agencija je", kaže njen predstavnik, samo prenela ono što nam je gospodin Dulić dostavio i svojeručno potpisao. Ukoliko smatra da je reč o greški, neka je sam ispravi."
Čika Dulić objašnjava - kao olakšavajuću okolnost - i kako je upoznao Miliju Babovića: "Bilo je to 2003. kada sam ja bio niko. Mi smo prodavali poslovnu ideju i tražili nekog da je finansira. Miliju Babovića sam prvi put video godinu i po dana pošto je firma počela da radi... Babovića sam viđao i kad sam posto ministar, ali isključivo povodom ekoloških problema njegove kompanije..."
Očigledno je - i time ću da zaključim - da je Babović sam ušao u Dulićev sektor!
Ima, opet, i važnijih pitanja od prostornog planiranja; na kraju krajeva, prostorno nas planiraju drugi. Otvoreno, preko svojih ambasada, i suprotno međunarodnim običajima i konvencijama. Bečka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961. godine zabranjuje svaku zloupotrebu privilegija i imuniteta diplomatskih predstavnika, a naročito mešanje u unutrašnje poslove države prijema.
Meri Vorlik (SAD) jača je od Bečke konvencije, kao što su bili jači i oni pre nje, kao što će biti jači i oni posle nje...
Vladajući političari i njihovi mediji (nagradno pitanje: koji nisu njihovi!?) drže i dalje da je pitanje svih pitanja Kandidatura. Ako Srbija jednoga dana postane Kandidat za prijem u Evropsku uniju, znaće barem šta će čekati sledećih desetak godina - čekaće prijem u Evropsku uniju.
To je toliko važno da je ministar Boža đelić već nekoliko puta - poslednji put prošle sedmice - zapretio političkim samoubistvom ukoliko nam se ne posreći Kandidatura.
Ako do kraja godine ne dobijemo Kandidaturu, kaže đelić, moguće je da podnese ostavku, tako da je Božina sudbina u rukama Bramerca i Brisela...opširnije:
Нема коментара:
Постави коментар